Nepravilna komparacija

PET PRIDEVA IMA OVU KOMPARACIJU!

bonus 3          komparativ melior, melius,         superlativ optimus, a, um

malus 3          komparativ peior, peius,              superlativ pessimus, a, um

magnus 3       komparativ maior, maius,           superlativ maximus, a, um,

parvus 3        komparativ minor, minus,            superlativ minimus, a, um,

multus 3        komparativ        / ,    plus,                superlativ plurimus, a, um,

* pridev multus ima komparativ u množini plures, plura

Opisna komparacija

Pridevi I i II deklinacije koji se u muškom rodu završavaju na -EUS, -IUS, -UUS, imaju opisnu komparaciju.

Komparativ se gradi tako što se ispred pozitiva prideva doda MAGIS

Superlativ se gradi tako što se ispred pozitiva prideva doda MAXIME

aureus, a, um,          komparativ magis aureus, a, um,         superlativ maxime aureus, a, um,

varius, a, um,           komparativ magis varius, a, um,           superlativ maxime varius, a, um,

strenuus, a, um,       komparativ magis strenuus, a, um,     superlativ maxime strenuus, a, um,

Komparacija je poredjenje prideva po stepenu zastupljenosti neke osobine. Mi kažemo lep, lepši nego/od, najlepši. U latinskom, kao što ste već videli komparativ se gradi dodavanjem IOR i IUS na genitivnu osnovu prideva. Posle komparativa u rečenici se koristi QUAM i nominativ ili ablativ bez predloga.

Jelena je lepsa nego Tulija. Hellena formosior quam Tulia est ili Hellena formosior Tulia est. Preporučujem da koristite prvi način sa quam, jer manje grešite.

Superlativ se kod najvećeg broja prideva gradi sa issimus,a,um na genitivnu osnovu prideva. Posle superlativa koristi se genitiv bez predloga kao i u srpskom.

Jelena je najlepša od svih devojaka. Hellena est pulcherrima omnium puellarum.

Pridevi koji se u nominativu završavaju na ER, superlativ grade dodavanjem RIMUS,RIMA,RIMUM – pulcher – pulchrior,pulchrius, pulcherrimus,a,um.

Šest prideva treće deklinacije superlativ grade dodavanjem LIMUS,LIMA,LIMUM, to su:

facilis, difficilis, similis,dissimilis, humilis i gracilis.

facilis,e – facilior, facilius, -facillimus,a,um

Pogodbena rečenica izražava uslov pod kojim se dogadja radnja glavne rečenice. Zavisna, pogodbena rečenica zove se protaza a glavna apodoza. Protaza i apodoza čine hipotetički period. Protaza počinje veznicima si: ako, kad bi, da; nisi: ako ne, kad ne bi, da ne. Postoje tri vrste hipotetičkih perioda: realni, potencijalni i irealni.
Realne pogodbene rečenice
U ovim rečenicama pogodba u zavisnoj rečenici je realna – može da se izvrši kao i posledica u glavnoj rečenici. I u protazi i apodozi stoji indikativ.
Si pecunia uti scis ancilla est, si minus domina.
Ako umeš da se služiš novcem, on ti je sluga, a ako ne – gospodar.
Si benignus fueris, felix eris.
Ako budeš blagorodan, bićeš srećan.
Si homini doloso credidisti, erravisti.
Ako si poverovao lukavom čoveku, pogrešio si.
U realnim pogodbenim rečenicama može stajati u apodozi nezavisan konjunktiv.
Si recte vivis, ne cures verba malorum.
Ako ispravno živiš, ne brini za reči zlih ljudi.
Potencijalne pogodbene rečenice
U ovim rečenicama, pogodba u zavisnoj rečenici bi mogla da se izvrši, pa je moguća i posledica u glavnoj rečenici. I u protazi i u apodozi stoji konjunktiv prezenta ili konjunktiv perfekta. Kada prevodimo sa latinskog na srpski jezik i konjunktiv prezenta i konjunktiv imperfekta prevodimo kondicionalom sadašnjim, sa tom razlikom što se za konjunktiv perfekta uzima svršeni glagolski vid.

Si taceas, sapientior sis.
Mudriji bi bio ako bi ćutao.
Si parentes in maximo honore habueritis, animos sarvaveritis.
Ako biste najviše roditelje ispoštovali, sačuvali biste duše.

Irealne pogodbene rečenice
U irealnim pogodbenim rečenicama pogodba u zavisnoj rečenici je nemoguća, pa je i posledica u glavnoj rečenici neostvarljiva. Neostvarljiva pogodba za sadašnjost izriče se konjunktivom imperfekta i u protazi i apodozi, a za prošlost konjunktivom pluskvamperfekta.
Si leges neglegerentur, nec civitas esset.
Da se ne poštuju zakoni, države ne bi bilo.
Si tacuisses, philosophus mansisses.
Da si ćutao ostao bi mudar

U rečenicama koje zavise od verba postulandi (glagola zahtevanja),verba curandi (brige i nastojanja), verba impediendi (sprečavanja), verba timendi (bojazni), kao i u namernim (finalnim)rečenicama stoji konjunktiv prema consecutio temporum. Pošto se radnja glavne i radnja zavisne rečenice smatraju istovremenim,u zavisnim rečenicama stoji konjunktiv prezenta,ako je u glavnoj rečenici glavno vreme,a konjunktiv imperfekta,ako je u glavnoj rečenici istorijsko vreme.

REČENICE UZ VERBA POSTULANDI I CURANDI

Rečenice koje zavise od glagola koji izražavaju zahtev ili nastojanje (verba postulandi i verba curandi),i koje su zapravo njihov objekat,nazivaju se zahtevnim rečenicama.

Verba postulandi:

postulare,flagitare-zahtevati

Imprare,edicere,praecipere-zapovedati

Monere,admonere,hortari-opominjati

Suadere,persuadere-savetovati

orare,rogare,petere-moliti

movere,permovere,impellere-podsticati

concedere,permittere-dopuštati

statuere,constituere,decernere-odlučiti

Verba curandi:

curare,prospicero,consulere,videre-brinuti se

Id agere,operam dare,studere,eniti-nastojati

Facere,efficere,adipisci,assequi,impetrare-iraditi,postići.

Rečenice uz verba postulandi i curandi počinju veznicima ut i ne.

Senectutem ut adipiscantur omnes optant. Svi žele da (dosegnu)dožive starost.

Peto a te ne id facias. Molim te da to ne činiš.

Povratna zamenica u zavisnoj rečenici odnosi se na subjekat glavne rečenice.

Marcus amicum rogavit ut se adiuvaret. Mrko je zamolio prijatelja da mu pomogne.

Marcus amicum rogavit ut eum adiuvaret . znači:da pomogne nekom drugu.

Marcus amicum rogavit ut libros suos redderet. Marko je zamolio prijatelja da mu vrati knjige.

…libros eius značilo bi ,,knjige nekog drugog“.

REČENICE UZ VERBA IMPEDIENDI

Konjunktiv prezenta ili konjunktiv imperfekta stoje u rečenicama koje zavise od glagola sprečavanja, odnosno protivljenja.

verba impediendi:

impedire,prohibere-sprečavati

obstare,obsistere,resistere,recusare-protiviti se,opirati se

deterrere,dissuadere-odvraćati

Veznici kojima najčešće počinju ove rečenice jesu ne (da ne) i quaminus (da,da ne)

Impedior ne plura dicam. Uzdržavam se da ne kažem nešto više.

Marcus sententiam ne diceret recusavit. Marko je odbio da kaže mišljenje.

Naves vento tenebantur quominus in portum venire possent. Vetar je sprečavao lađe da dođu u luku.

RECENICE UZ VERBA TIMENDI

Ove rečenice zavise od gagola (ili izraza) bojazni,koji stoje u glavnoj rečenici.

Verba timendi:

timeo,metuo,vereor-bojim se

In timore,in metu sum-u strahu sa.

Periculum est-opasno je,postoji opasnost

Pavidus,anxius sum-uplašen sam

Iza glagola bojazni u zavisnoj rečenici stoje sveze:

ut ,ne non-da ne;u slučaju da se subjekat boji da se neće dogoditi ono što želi:

Vereor ut amicus veniat.Bojim se da prijatelj ne dolazi.(a želimda dođe)

ne-da,da ne;u slučaju kada se subjekat boji da će se dogoditi nešto śto on ne želi:

Vereor ne hostis veniat.Bojim se da neprijatelj dolazi.(a ne želim da dođe)

Rečenice

1. Superstitio impedit, quominus ad veram rerum cognitionem perveniamus.

2. Lacedaemonii omnibus modis prohibebant, quominus opes Atheniensium crescerent.

3. Fratres Gracchos nulla pericula deterruerunt, ne plebis iura defenderent.

4. Timeo, ut laborem sustineas.

5. Augustus metuebat, ne exercitus Batonis in Italiam irrumperet.

6. Cato Maior semper timebat, ne Carthaginiensium opes renovarentur.

1. Demostena nije smetala mana jezika da ne postane najveći govornik.

2. Lakomci se uvek boje da neće imati dosta bogatstva.

3. Lakedemonjani su se bojali da će se Alkibijad pomiriti s Atinjanima.

U latinskom jeziku, kao i u našem, komparacija prideva ima tri stupnja poređenja: pozitiv, komparativ i superlativ. Komparaciju imaju samo opisni pridevi, jer ne može nešto biti rimskije ili peščanije od nečeg drugog, ali može biti lepše, sjajnije, pametnije, gluplje, zelenije, crnje, grublje, glasnije, tiše…

Prideve smo dosad radili u pozitivu, i, kao što znamo, razlikujemo prideve I i II deklinacije i prideve III deklinacije. I jedni i drugi grade komparativ na isti način, dok za gradnju superlativa postoje dva načina, jedan kod prideva na -er, bilo da su prve i druge ili treće deklinacije, a drugi kod svih ostalih, bez obzira na deklinaciju. Naravno, postoje i izuzeci, ali za početak ćemo se baviti pravilom, izuzetke ćemo ostaviti za drugi članak.

Građenje komparativa

Komparativ se gradi tako što se na osnovu prideva dodaje nastavak –ior za muški i ženski rod, odnosno –ius za srednji rod.

pozitiv	osnova	komparativ
altus,3	alt-	altior,altius
piger,-gra,-grum	pigr-	pigrior,pigrius
tener,-era,-erum	tener-	tenerior,tenerius
gravis,-e	grav-	gravior,gravius
felix,-icis	felic-	felicior,felicius
celeber,-bris,-bre	celebr-	celebrior,celebrius
celer,-eris,-ere	celer-	celerior,celerius
uber,-eris	uber-	uberior,uberius

Komparativ se menja po trećoj deklinaciji, ali ne kao pridev, već kao imenica konsonantske osnove tipa color,-oris za muški i ženski rod i tempus,-oris za srednji rod.

Građenje superlativa

Kao što smo već rekli, postoje dva načina gradnje superlativa, jedan za prideve na –er, a drugi za sve ostale. Kod prideva na -er u superlativu nema nepostojanog -e- ni kod prideva koji ga imaju u pozitivu ili komparativu. Zbog toga izgleda kao da se nastavak –rimus,-rima,-rimum ne dodaje na osnovu prideva, već na nominativ jednine muškog roda:

• pulcher,-chra,-chrum
  • pulcherrimus,pulcherrima,pulcherrimum
• tener,-era,-erum
  • tenerrimus,tenerrima,tenerrimum
• celeber,-bris,-bre
  • celeberrimus,celeberrima,celeberrimum
• celer,-eris,-ere
  • celerrimus,celerrima,celerrimum
• uber,-eris
  • uberrimus,uberrima,uberrimum

Kod ostalih prideva pravilne komparacije nastavak za superlativ je -issimus,-issima,-issimum:

• altus,3
  • altissimus,altissima,altissimum
• gravis,-e
  • gravissimus,gravissima,gravissimum
• felix,-icis
  • felicissimus,felicissima,felicissimum
• potens,-entis
  • potentissimus,potentissima,potentissimum

Superlativ se menja kao pridev prve i druge deklinacije na –us.

Komparativ i superlativ u rečenici

Za razliku od našeg jezika, gde i komparativ i superlativ traže predlog od sa genitivom, u latinskom jeziku ni komparativ ni superlativ ne idu sa predlogom. Komparativ traži ablativ bez predloga, dok superlativ traži partitivni genitiv.

Haec puella est pulchrior me. – Ova devojka je lepša od mene.

Haec puella est pulcherrima nostrum. – Ova devojka je najlepša od nas.

Iza komparativa takođe dolazi poredbeni veznik quam – nego.

Haec puella est pulchrior quam ego. – Ova devojka je lepša nego ja.

Hi homines sunt seduliori quam nos. – Ovi ljudi su vredniji nego mi.

Superlativ bez partitivnog genitiva može se prevesti opisno.

Haec puella est pulcherrima. – Ova devojka je veoma lepa.

Evo sad malo recenice da provezbate

1. Sonus est rapidus, lux est rapidior, mens est rapidissima.

2. Exempla utiliora sunt quam praecepta.

3. In Iliade Nestor sapientior est Agamemnone.

4. Notissimae urbes Dalmatiae erant: Iadera, Tragurium, Salonae, Narona, Epidaurum. 

5. Lacedaemonii fortissimi et audacissimi omium Graecorum erant.

6. Acriore amore patriam amare debemus quam amicos.

1. Rimski robovi bejahu u težem stanju nego grčki.

2. Vrlo je slavno ime Spartakovo.

1. ANTE VICTORIAM NE CANAS TRIUMPHUM

      – Najpre skoci, pa reci hop.

2. SIT VENIA VERBO.

      – Neka je oprosteno onome sto cu reci

3. NE PISCEM NATARE DOCUERIS !

      – Ne uci ribu da pliva.

4. AB ALTERO EXSPECTES ALTERI QUOD FECERIS.

      – Ocekuj od drugog sto si drugom ucinio.

5. PRAESENTI NE CREDAS FORTUNAE!

      -Ne veruj sreci ni kad je prisutna.

6. DE GUSTIBUS NON EST DISPUTANDUM.

      – O ukusima se ne raspravlja.

7. DELIBERANDUM EST SAEPE.

      Raspravljati treba chesto.

8. DUOBUS LITIGANTIBUS TERTIUS GAUDET.

      -Dok se dvojica svadjaju, treci se raduje.

9. INVITA MINERVA.

      -Protiv Minervine volje.

10. RIDENDO DICERE VERUM.

      -Kroz smeh reci istinu.

11. FERRO ET IGNI.

      Ognjem i macem.

12.  SPIRITUS MOVENS.

      -Duh koji pokrece.

13. QUIDQUID FIT CUM VIRTUTE, FIT CUM GLORIA.

      -Sto god nastaje sa vrlinom, postaje slavno.

14. ODERINT DUM METUANT.

      – Neka me mrze, samo neka me se plase.

15. MEMENTO MORI !

      -Secaj se smrti.

16. SUUM QUEMQUE DECET.

      -Svakom svoje prilici.

17. SIC ITUR AD ASTRA.

      -Ovako se ide do zvezda.

18. FIAT IUSTITIA, NE PEREAT MUNDUS!

      – Neka bude pravde da ne propadne svet.

19. RELATA REFERO.

      – Posto kupio, poto prodao.

20. CORPORIS EXIGUI VIRES CONTEMNERE NOLI !

      – Ne preziri snage slabasnog tela !

21. INCIDIT IN SCYLLAM QUI VULT VITARE CHARIBDIM.

      – Upada u Scilu ko hoce da izbegne Haribdu.

22. NOLENS VOLENS !

      -Milom ili silom.

23. CETERUM CENSEO CARTHAGINEM ESSE DELENDAM.

      – Uostalom, smatram da Kartaginu treba razoriti.

24. MENDACEM MEMOREM ESSE OPORTET.

      – Lazljivac treba da ima dobro pamcenje.

25. QUI TACET CONSENTIRE VIDETUR.

      – Ko cuti izgleda da se slaze.

26. QUARE VERBIS PARCAM ? GRATUITA SUNT.

      – Zbog cega da stedim reci ? Besplatne su.

27. CUI BONO.

      – U ciju korist?

28. NUNC SCIO, QUID SIT AMOR.

      – Sada znam sta je to ljubav.

29. DO UT DES, FACIO UT FACIAS.

      – Dajem da das, cinim da bi i ti cinio.

30. TIMEO HOMINEM UNIUS LIBRI.

      – Bojim se coveka koji je procitao samo jednu knjigu.

31. UT DESINT VIRES, TAMEN EST LAUDANDA VOLUNTAS.

      – Makar ponestalo snage, ipak valja pohvaliti volju.

32. UT SUPRA DICTUM.

      – Ka osto je gore receno.

33. SI LIBET, LICET.

      – Ako ti se mili, dopusteno je.

34. SI TACUISSES, PHILOSOPHUS MANSISSES.

      – Da si cutao, ostao bi mudar.

35. NIHIL NOVI SUB SOLE.

      – Nista novo pod suncem.

36. QUOT CAPITA TOT SENTENTIAE.

      – Koliko ljudi toliko cudi.

37. CREDIBILE QUIA INEPTUM.

      – Verujem jer je besmisleno.

38. UT AMERIS, AMA.

      – Voli da bi bio voljen.

39. FAC SIMILE !

      – Nacini slicno !

40. FAMA CRESCIT EUNDO.

      -Glas raste u hodu.

Ево мало реченица за вежбање:

1. Verujem da su oni dosli.

2. Prica se da su neprijatelji osvojili grad.

3. Bez mog znanja Marko je otvorio poklone.

4. Posto su procitali knjige, gledali su komediju.

5. Hannibale vivo Romani semper timuerunt.

6. Demosthenes Athenas Philippo servire non patiebatur.

7. Horatius poeta Vergilii amicus fuisse fertur.

1. Jasno je da ti znas latinski.

2. Cini se da je Jelena bila vredna.

3. Dok sam ja citala, drugovi su slusali.

4. Uz Markovu pomoc, sve sam uradila.

5. Themistocle duce Graeci Persas vicerunt.

6. Xerxes ratus est se facile Athenienses victurum esse.

7. Terentii fabulae a Laelio scribi putabantur.

ЛАТИНСКИЋ

Драги ученици, садашњи, бивши и будући,

Овај блог биће покушај да се олакша учење латинског језика и докаже да није мртав, већ да је ту око нас, много чешће него што мислимо. Пошто су моје информатичке способности ближе Латинима него данашњици, очекујем помоћ од вас. Биће овде реченица и текстова за превод, изрека, часописа, стрипова, игрица и граматичице и других језика.